субота, 25. март 2023.
уторак, 21. март 2023.
Preminuo Radojica Jovičić
РАДОЈИЦА ЈОВИЧИЋ – ИН МЕМОРИАМ
IN MEMORIAM
РАДОЈИЦА (Милуна) ЈОВИЧИЋ (Раља, код Сопота, 06. јануар 1935. – Београд, 19. март 2023.)
У Београду је у 89-ој години умро инг Радојица ЈОВИЧИЋ, инжењер грађевинарства, писац за децу, значајан енигматски уредник и пропагатор, аутор више речника, плодан састављач енигматских творевина, оснивач и дугогодишњи председник Удружења енигмата „ВУК КАРАЏИЋ“ и члан Председништва Енигматског савеза Србије. Пре свега тога Мирин супруг и отац синова Јовице и Дениса, деда и прадеда!
У Раљи је Радојица ЈОВИЧИЋ завршио основну школу а нижу гимназију и Средњетехничку школу, грађевински смер у Београду. Вишу техничку школу завршава у Загребу. Најпре је радио у фирми „Далмација цемент“ у Сплиту, а затим (све до пензионисања) у грађевинском предузећу „Рад“ у Београду.
Као последица бављењем књижевношћу (објављивао кратке приче за децу у „Политици за децу“ у Београду, песме за децу у „Малим новинама“ у Сарајеву) и писањем новинарских прилога у листу „Млад борац“ у Сара-јеву за време одслужења војног рока, почео се бавити и енигматиком.
У београдској „Енигми“ у броју 157 од 13. новембра 1954. године објављен му је први рад анаграм а годину дана касније и прва укрштеница. У моно-графији „Енигма 1 – 200“ (Београд, ЕСС и Алма, 2011) заступљен је као са-радник са 9 радова и биографијом са сликом, а биће заступљен и новој монографији „ЕНИГМА – 70“.
Објавио је око 50.000 разноврсних енигматских радова (највише класичних укрштених речи, скандинавки, испуњаљки и стихованих загонетки). Сарађи вао је у великом броју југословенских и српских енигматских часописа: „Разонода“ (Сарајево), „Ребус“ (Осијек), „Енигма“ (Београд), „Чвор“, „Мини чвор“ и „Чвор крижаљка“ (Бјеловар), „Еурека“, „Мала еурека“ и „Шампи-онка“ (Горњи Милановац), „Сканди“ (Нови Сад), „Црно на бело“ (Лесковац), „Чигра“ (Београд), Укрштеница“ и „Вести“ (Београд) итд. Користио је псеудониме „Радивој“ и „Хелиос“. Залагао се за једноставнију и језички чисту енигматику са коришћењем домаћих речи.
Дуго година је обављао дужност уредника више енигматских часописа: „Марбо“, „Мини марбо“, „Време разоноде“, „Енигманија“, „Хоби“, „Хоби осмосмерка“, „Крон“, „Упитник“, „АБЦ“, „Вијести – енигма“ као и у више енигматских рубрика у новинама и часописима: „“Политика експрес“, „Глас осигураника“, „Репортер“, „Двоје“, „Кекец“, „Практична жена“, „Јеж“, „Лоби“, „Тип – топ“, „Јежев хумор“, „Јежев цртани хумор“, „Јежев секси хумор“, „Тест“, „Пинк ревија“, „Хороскоп“, „Екстра репортер“, „Јутарње новине“ (52 броја), „Аргумент“, „Дем“ (82 броја) итд.
Објавио је више енигматских речника са 2, 3 и 4 слова и речник једрица (етимолошка издања на ијекавици штампано латиницом – шапирографи-рано) и у „Еуреци“ из Горњег Милановца двословне и трословне речнике (фонетско издање, екавица у наставцима).
У Београду је 29. децембра 1986. године основано Удружење енигмата „Вук Караџић“ чији је један од оснивача и председник био Радојица ЈОВИ-ЧИЋ, на којој функцији је остао све до смрти. Удружење је окупљало вели-ки број енигмата и љубитеља енигматике из целе Југославије. Радојица ЈОВИЧИЋ је уз помоћ сина Јовице и појединих чланова уређивао „ВУКОВ КОВЧЕЖИЋ“ , гласило удружења почев од 1987. године па све до јуна 2021. године (када је изашао последњи 34. број). Јубилеј Удружења (1986 – 2021) забележиће се у монографији чији аутор је Ратко СТОЈКОВИЋ уз сагласност Радојице ЈОВИЧИЋА, која ће изаћи ове године. Удружење је организовало и више енигматских конкурса у састављању разних врста загонетака под називом „ВУК“, чији иницијатор је био Радојица ЈОВИЧИЋ.
Био је један од оснивача бившег Енигматског друштва „Загонетка“ из Бео-града 1983. године. Био је члан Енигматског удружења „Чвор“ из Бјелова-ра од 1968. године од кога је добио титулу загонетачког велемајстора 1974. године. Добио је плакету ЕУ „Чвор“ за дугогодишње чланство и са-радњу као и диплому ЕК „Београд“ (чији је такође био члан) поводом 50 година излажења „Енигме“. Био је члан Енигматског клуба „Кикинда“ и сарадник блога ЕнигматикаТИО. Дугогодишњи је члан Председништва Енигматског савеза Србије.
Присуствовао је великом броју енигматских сусрета у организацији ЕУ „Чвора“ и Енигматског савеза Србије. Учесник је на 10 Сусрета енигмата Србије што је забележено у „Алманаху Сусрета енигмата Србије 1 – 17“ (приређивач Крста Иванов). На више енигматских конкурса освајао је значајне награде за високе пласмане.
Часопис „Ребус“ из Осијека (уредник је био Маријан ЈУРЧЕЦ) представио је Радојицу ЈОВИЧИЋА у броју 107 од 1. јула 1962. године на целој страни са сликом, радовима и описом стваралаштва.
У броју 10 „Гласника“ ЕСС (март 2005) поводом пола века његовог успешног и плодног енигматског рада посвећена му је цела страна. Тим поводом, на 5. Сусретима енигмата Србије у Нишкој Бањи додељена му је Златна повеља ЕСС.
Заступљен је у „Лексикону загонетача Југославије“ Стјепана ХОРВАТА (Бјеловар, 1979), „Адресару загонетача Југославије“ (Бјеловар, 1984), „Малом загонетачком датумару“ Фрање ТУШЕКА (Бјеловар, 1983), „Лексикону српских енигмата“ Мирослава ЛАЗАРЕВИЋА и Јована ВУКОВИЋА (Београд, 2007), у књизи „Истакнути српски енигмати“ Ивице МЛАЂЕНОВИЋА (Београд, 1999), у књизи „Укрштање речи у српској енигматици“ Мирослава ЛАЗАРЕВИЋА, Јована ВУКОВИЋА и Миодрага ТОШИЋА (Београд, 2014), и „Библиографији српске енигматике“ Марјана РАДАКОВИЋА (Београд, 2012) итд.
Фебруарски број „ГЛАСА ОСИГУРАНИКА“ (у рубрици ШАРЕНИЦА, датум 28. фебруар 2023) објављена је енигматска рубрика у којој су скандинавка, укрштене речи и анаграм (ОПИСА МЕГДАН = ГИ ДЕ МОПАСАН) што су можда последњи објављени радови Радојице ЈОВИЧИЋА.
Радојица ЈОВИЧИЋ је оставио велики траг изузетног аутора, организатора, уредника, руководиоца и публицисте чије ће се животно дело овековечити у монографији „ 35 ГОДИНА УДРУЖЕЊА ЕНИГМАТА „ВУК КАРАЏИЋ“ (1986 – 2021)“ аутора Ратка СТОЈКОВИЋА.
Нека му је вечна слава и хвала.
В. Шарић
четвртак, 16. март 2023.
12. MEMORIJAL "ĐURO KNEŽEVIĆ"
U znak sećanja na Đuru Kneževića, jednog od najvećih majstora za anagrame, Enigmatski klub „Kikinda“ raspisuje tradicionalni konkurs za čist anagram na zadatu temu:
DUŠAN VASILJEV – ČOVEK PEVA POSLE RATA (30 slova)
Propozicije:
1. Od zadatih slova treba da sklopite čist anagram (ista slova u postavci i rešenju).
2. Učesnici mogu poslati neograničen broj anagrama, ali za konkurenciju treba da odaberu najviše TRI anagrama.
3. Jezik kao u zadatku – srpski, ekavica
4. Anagrami se potpisuju punim imenom i prezimenom i adresom autora.
5. Rok za slanje anagrama je 05.05.2023. godine, na e-mail: slavkobovan@yahoo.co.uk
6. Anagrami se mogu poslati i kao SMS na tel. 063-89-41-064, ili poštom na adresu: EK “Kikinda”, Gavrila Principa 11, Kikinda.
7. Žiriranje će se obaviti u dve faze. U prvoj fazi žiriranja biće odabrano 30 anagrama koji će biti dostavljeni na ocenjivanje sudijama. Anagrami će u finalnom glasanju biti složeni azbučnim redom, bez imena autora, a sudije će rangirati DESET najboljih (ocene: 10, 9, ...1).
8. Najbolji anagram biće nagrađen peharom i novčanom nagradom od 5000 dinara.
Srećno svima.
Uključite se i podržite ovo takmičenje, koje neguje sećanje na dragog kolegu.
Kikinda, 14.03.2023.
Predsedništvo EK “Kikinda
понедељак, 27. фебруар 2023.
SEDNICA ESS-A U PEĆINCIMA
Za sada evo samo slike sa sednice, a naknadno će Šarič staviti i zapisnik.
недеља, 5. фебруар 2023.
PREMINUO ŽIVADIN JOVANOVIĆ
IN MEMORIAM
ЖИВАДИН (Богосава) ЈОВАНОВИЋ (06. 07. 1947 – 28. 01. 2023)
У пожаревачкој болници је 29. јануара ове године после краће болести умро у 76. години Живадин ЈОВАНОВИЋ, дугогодишњи енигмата и верни сарадник београдске „Енигме“. Сахрањен је 01. фебруара на месном гробљу у селу Чешљева Бара, у коме је живео са супругом Лепосавом по повратку из Беча 1993. године.
Живадин ЈОВАНОВИЋ је рођен у селу Гареву код Великог Градишта 06. јула 1947. године. Основну школу је завршио у Чешљевој Бари и Раброву а био је ученик Економске школе у Пожаревцу. Бавио се пољопривредом. После женидбе и одслужења војног рока одлази у иностранство, тако да је од 1973. до 1993. године био власник једне аустријске фирме за рекламу путем телефона. Паралелно се бавио новинарством од 1981. године до повратка у отаџбину. Био је акредитовани дописник „YU новости“ а радио је и за „Европске новости“, „Вечерње новости“, „Спорт“, Радио Београд, „Реч народа“ и друге.
Енигматиком се бавио више од 55 година па би требало да му Енигматски савез Србије посмртно додели ЗЛАТНУ ПОВЕЉУ. Први рад је објавио у 597. броју београдске „Енигме“ 01. јуна 1967. године. Објавио је око хиљаду енигматских састава (класичних укрштеница, скандинавки, магичних квад-рата 7 х 7, испуњаљки као и загонетних цртежа) у београдским издањима : „Енигма“, „Мала укрштеница“, „Разонода милиона“, „Политика мозаик“ , у бјеловарским листовима „Чвор крижаљка“ и „Чвор разбибрига“ као и у бањалучком „Хику“ те у неенигматским листовима „Реч народа“ из Пожаревца и „ТВ недеља“ из Беча и другим. У бјеловарском „Загонетачу“ објавио је чланак о загонеташтву у Аустрији. Користио је псеудониме: „Јован Живадиновић“, „Жив. Б. Јовановић“, „Жив. Б. Ј.“ И „Живадин“.
Био је члан Енигматског клуба Београд све до престанка рада а затим је био члан Удружења енигмата „Вук Караџић“, Енигматског клуба „Браничево“ из Пожаревца и једно време Енигматског друштва „Др Ђорђе Натошевић“ из Сомбора. Учествовао је на 4. Сусретима загонетача Југославије у Винковцима 1972. године. Присуствовао је на три Сусрета енигмата Србије и то на 11. СЕС-у 2011. године у Пожаревцу, на 14. СЕС-у 2014. године у Бору и на 15. СЕС-у 2015. године у Ваљеву. Заступљен је у Лексикону загонетача Југославије (Стјепан Хорват, Бјеловар, 1979), Лексикону српских енигмата (Мирослав Лазаревић и Јован Вуковић, Београд, 2007) и Алманаху Сусрета енигмата Србије 1 – 17 (1998 – 2017) (приређивач Крста Иванов, Бор, 2017).
Заступљен је магичним квадратима 7 х 7 у антологијској књизи Владете Тривунца „МАГИЧНИ КВАДРАТ 7 х 7“ (Београд, 2007) са 5 радова и у књизи Бориса Антонића „ЗБИРКА КВАДРАТА 7 х 7“ (Бјеловар, 2019) са 3 рада.
Као енигматски колекционар успео је да сакупи скоро 98% до сада изаш-лих часописа: „Енигма“ односно „Новости енигма“ , „Мала укрштеница“ и „Разонода милиона“ чиме је допринео да текст Монографије „ЕНИГМА – 70“, која је у припреми, буде што комплетнија и богатија. Захваљујући сачуваним часописима имао је прилику да сарађује на блогу РЕБУСИ Бра-нислава Никића у рубрици ВРЕМЕПЛОВ (последњи прилог објављен 28. јануара ове године, три ребуса из бјеловарског „Предаха“ број 22 од 15.09.1976).
Својим стваралаштвом као аутор и као колекционар енигматских часописа заслужио је да му се ода признање да је дао значајан допринос српској енигматици и будућој библиотеци и музеју.
Иза себе је оставио супругу Лепосаву, која му је здушно помагала у раду на енигматици, четворо деце (син и три кћери) и четворо унучади.
Нека му је слава и посебно хвала на залагању око сакупљања и чувања енигматских часописа.
В. Шарић
ПРИЛОГ – ОДАБРАНИ МАГИЧНИ КВАДРАТИ 7 х 7
АРТИСТА - Објављено у „Енигми“ број 893, 03. 08. 1973
РЕОСТАТ и у књизи „Магични квадрат 7 х 7“ (број 415)
ТОРТИЛА - У књизи „Збирка квадрата 7 х 7“ овај квадрат
ИСТОРИК је заступљен на страни 107 са податком да је
СТИРИЈА објављен у „Енигми“ број 832 из 1972. године.
ТАЛИЈУМ
АТАКАМА
АДАКАЛЕ - Објављено у „Чвор крижаљци“ број 300, 30.06.1982.
ДОЛОРЕС и у књигама : „Магични квадрат 7 х 7“ (број 743) и
АЛИМЕНТ „Збирка квадрата 7 х 7“ (страна 107, аутор број 98).
КОМАНДЕ
АРЕНДАР
ЛЕНДАВА
ЕСТЕРАС
ГРАОВАЦ - Објављено у „Енигми“ број 1109, 23.09.1977.
РЕКЛАМЕ и у књигама: „“Магични квадрат 7 х 7“ (број 3815)
АКВАВИТ и „Збирка квадрата 7 х 7“ (страна 107, аутор број 98)
ОЛАБИТИ
ВАВИЛОН
АМИТОЗЕ
ЦЕТИНЕО
ЏЕМСКУК - Објављено у „Специјалној Енигми“ лето 2005. г.
ЕМАНАТИ
МАРИНАТ
СНИМАЊЕ
КАНАДЕР
УТАЊЕНО
КИТЕРОН
ГЕЦАКОН - Објављено у „Специјалној Енигми“ лето 2005.
ЕМАНАТИ
ЦАРИНИК
АНИМАТО
КАНАЛИТ
ОТИТИСИ
НИКОТИН
недеља, 29. јануар 2023.
ČLANARINA ESS JE POČELA DA SE PLAĆA
OLGA STEFANOVIČ, NIŠKA BANJA, kao samostalni član - 1.000 din.
MARINA RAIČEVIĆ, BOR, kao samostalni član - 1.000 din.
UPLATA SRETEN PERIĆ, LOZNICA za 6 članova EK IZAZOV, 3.000 dinara
VEROLJUB BABIĆ, KOCELJEVA, za 3 člana, 1.500 din.
субота, 31. децембар 2022.
ENIGMATSKI SAVEZ SRBIJE NE POSTOJI ?????
ENIGMATSKI SAVEZ NE POSTOJI ???
Kada smo u avgustu 2020.
godine birali novog predsednika mislio sam da dolaze novi dani za ESS, ali sam
se prevario, ništa se nije promenilo, možda je ispalo još i gore.
Novi predsednik ponaša se
kao i bivši, sve je isto, formirano Predsedništvo nije se nijednom sastalo, ako
ne računam ono nazovi Predsedništvo u Pećincima, koje je bilo bez kvoruma, na
kojem su donete neke «istorijske» odluke. Članovi Predsedništva nisu se pitali
nizašta, jednostavno predsednik je donosio odluke sam (verovatno sa svojim
velikim prijateljem ML), nema ni jednu pisanu odluku, pa tako nije bila ni
Skupština, a kada će biti to niko ne zna.
EK «PIRAMIDA» je plaćala
5.000 dinara mesečno i sve je potrošeno. Ja predsednika sada pitam, ne na čega
su potrošena te pare (30.000 din.) već gde je odluka da se te pare potroše, PA
NEMAJE, sve si to samoinicijativno potrošio, primenio si Žecin sistem. Zato ćeš
i ti od februara (već si ostao) ostati bez tih 5.000 dinara, pa neka ti sada ML
da njegov deo honorara iz Novosti Enigme. Nema više ništa od Mileta.
Trebao si da raspišeš da se
plati članarina za 2023. godinu, ali ti to nisi uradio, pa sada možeš da
očekuješ da ti plate članirinu isto kao ED «Đorđe Natošević» tojest nikad.
EK «PIRAMIDA» ti ove godine
neće platiti članarinu, tako da može da me brišeš iz članstva ESS.
Za mene, ovakvo ponašanje
Predsednika je ne prihvatljivo, po meni Predsednik (ili neko drugi) da neki
predlog i onda svi članovi Predsedništva glasaju za taj predlog, i nakraju
Predsednik nakon brojanja glasova donosi odluku ili odbacuje predlog, a ne da
on donosi sam odluke.
Mile Janković
среда, 14. децембар 2022.
PREMINUO MILENKO MIJATOVIĆ
PREMINUO МИЛЕНКО МИЈАТОВИЋ
IN MEMORIAM
МИЛЕНКО (Милана) МИЈАТОВИЋ (Клење, код Богатића, 20. август 1951 – Стари Сланкамен, 08. децембар 2022)
У Старом Сланкамену је 08. децембра, после дуге и тешке борбе сa задобијеним повредама у саобраћајној несрећи, у 72. години умро истакнути енигмата Миленко МИЈАТОВИЋ.
Родио се у месту Клење код Богатића 20. августа 1951. године, у месту где је пре неколико месеци доживео удес, када га је аутомобил ударио при његовој вожњи на бициклу. Месец дана је био у коми а затим је пар месеци био свестан али непокретан да би пре неки дан био пребачен са ВМА у Стари Сланкамен на рехабилитацију. У Клењу је сахрањен 13. децембра.
Гимназију је завршио у Шапцу а од 1970. живи у Београду, где је 1974. године постао апсолвент на Економском факултету. Радио је у београдској фирми „Сигурност – Врачар“ а затим се запослио у новинској кући „Политика“, где постаје помоћник главног и одговорног уредника два енигматска издања: „ Политика енигматика“ и „Политика разбибрига“. На овој дужности остаје све до одласка у пензију. Дуго година је стални сарадник „Вести“, учествујући у уређивању часописа „Укрштеница“ а после престанка излажења овог листа наставља сарадњу у енигматском додатку истог имена при редакцији „Вести“. Независни дневни лист „Вести“ (број 358) у свом викенд издању 10/11. децембра објављује вест са сликом о смрти Миленка Мијатовића.
Активно се бавио спортом све до 1976. године када престаје са тим активностима због теже повреде ноге. Тренирао је атлетику у Шапцу где је био вишегодишњи првак Шапца у скоку у даљ и троскоку. Био је првотимац одбојкашког клуба „Мачва“ из Шапца а играо је и фудбал у локалном сеоском клубу „Душко“.
У свет десете уметности – енигматику ушао је објављивањем првог рада – анаграма у загребачком часопису „Вјесников квиз“1976. године. Од тада је објавио преко 10.000 енигматских радова а највише мрежастих загонетака (класичне, беле, мозаичке, домино укрштенице, тематске скандинавке, анаграми, магични ликови, ребуси, пасијанси и друго). Радове је објављивао у великом броју енигматских и неенигматских листова и часописа: „Еурека“, „Мала Еурека“, „Еурека шампионка“, „Вјесников квиз“, „Новости енигма“, издања новосадске „Пирамиде“, издања бањалучког „Рубикона“, „Марбо“, „Мини марбо“, „Икс“, „Флеш“, „Мини флеш“, „Хоби“, „Аш“, „Крон“, „Мини крон“, „Пан сканди“, „Пан забавник“, „Браво“, „Квиз Браничево“, „Треф“, „Изазов“, „Осмосмерка“, „Балкан мозаик“, „Разонода“, „Хупер енигматика“, а већ је наведено да је био стални сарадник и уредник „Политикиних“ издања „Енигматика“ и „Разбибрига“ као и издања „Вести“ – „Укрштеница“. Изузетан састављач укрштених речи заступљен је у књизи „Укрштање речи у српској енигматици“ (Мирослав Лазаревић, Јован Вуковић и Миодраг Тошић, Београд, 2014) где му је објављена укрштеница на 222. страни из „Политика енигматике“ број 383 од 05. новембра 2013. године (23 х 14 поља) и фотографија као истакнутог укрштеничара.
Заступљен је у „Лексикону српских енигмата“ аутора Мирослава Лазаревића и Јована Вуковића (Београд, 2007) где је представљен на 216. страни сликом и биографијом а на 240. страни му је објављен анаграм : ТА, ЕТО ПРОВЕРЕНО ЈЕ – СВЕТСКИ ЈЕ ДОБАР МАГАЗИН (решење: ПЕТСТО БРОЈЕВА ЕНИГМАТСКЕ РЕВИЈЕ „РАЗОНОДА“; „Разонода“ број 500, 10. децембар 2005. године). На 290. страни објављена му је укрштеница са пет „белина“ 6 х 6 димензије 22 х 20 поља.
Дугогодишњи је члан Удружења енигмата „Вук Караџић“ из Београда и члан пријатељ енигматских клубова „Нова загонетка“ (Београд) и „Ниш“ (Ниш) а уједно је био члан Енигматског савеза Србије. Учесник је на 13 Сусрета енигмата Србије (од првог до 12. и на 15. СЕС-у). Троструки је првак Србије у решавању задатака : 2004. у Панчеву, 2007. у Лозници и 2010. у Крагујевцу а једном је био други – 2009. у Вршцу и двапут трећи – 2005. у Нишкој Бањи и 2011. у Пожаревцу. На Првенству Србије у састављању загонетака 2007. у Лозници је други а 2008. у Сомбору трећи док је на Првенству Србије у састављању анаграма 2005. у Нишкој Бањи био трећи. Освојио је више првих, других и трећих места на конкурсима УЕ „Вук Караџић“ у састављању укрштених речи.
Представљен је у књигама : „Истакнути српски енигмати“ Ивице Млађеновића (Београд, 1999) са сликом и избором радова и „Свет анаграма“ Зорана Радисављевића (Београд, 2004) са 4 анаграма од којих је и овај: ЦРНОГОРСКИ 'ТИЋ ВЈЕШТА ПЕРА И ЊЕГОВ ЕП (решење: ПЕТАР ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ објављено у „Вјесниковом квизу“).
Учествовао је у изради МАМУТСКЕ СКАНДИНАВКЕ на 12. Сусрети-ма енигмата Србије у Кикинди 2012. године што је представљено и у истоименој књизи Славка Бована и сарадника. У „Коцељевачким новостима“ Верољуба Бабића представљен је кратком биографијом и сликом из пера Воје Додевског.
У Лексикону српских енигмата речено је о Миленку и следеће: „Први хоби и највећа младалачка љубав била му је енигматика. Овај хоби је постао нешто много више , када је уобичајено решавање укрштених речи и других енигматских прилога, замењено покушајима да се уради нешто слично. Тако је ушао у сферу енигматског стваралаштва у којој се, са неколико прекида, налази 30 (сада 45, прим В. Ш.) година. Коначно, енигматика му постаје и професија.“
За Миленком је остала супруга Миланка и два сина Милан и Владета и две унуке и унук, којима изражавамо искрено саучешће.
Нека му је вечна слава. В. Шарић
среда, 7. децембар 2022.
PREMINUO TOMISLAV VUKADINOVIĆ
IN MEMORIAM
ТОМИСЛАВ (Боривоја) ВУКАДИНОВИЋ (рођен у Жаркову/Београд, 04.08.1948; умро у Вранићу, 03.12.2022)
У Вранићу је 03. децембра умро у 75. години Томислав ВУКАДИНОВИЋ, дугогодишњи енигмата, са стажом од преко 55 година. Умро је после дуге и тешке болести а сахрањен је у Вранићу 06. децембра.
Тома ВУКАДИНОВИЋ је био пензионисани инжењер организације рада, запослен у Радио телевизији Србије у Београду. Основну школу је завршио у Жаркову да би средњу машинску и Вишу школу за организацију рада завршио у Београду.
У београдској „Енигми“ је 20. јула 1966. године објавио свој први енигматски рад – укрштеницу. Од тада па све до последњих дана живота био је везан за енигматику. Као један од најистакнутијих сарадника „Енигме“ постаје седамдесетих година уредник и то као замена Симону РАЦКОВИЋУ. Сарађивао је у свим издањима Енигматског клуба „Београд“, чији је дугогодишњи члан. Поред укрштеница на почетку свог енигматског рада бавио се и другим загонеткама: анаграмима, испуњаљкама, криптограмима, клино- вима, квадратима и др.
Касније се специјализовао за укрштене речи и скандинавке где је поред „белина“ инсистирао на прожетости и максималном укр-штању речи. Објавио је преко 30.000 радова. Користио је псеудо-ниме: „Вукадин“ и „Тома“.
Поред „Енигме“, „Мале укрштенице“, „Разоноде милиона“ и специјалних издања касније „Новости енигме“ Тома ВУКАДИНО-ВИЋ је сарађивао и у другим енигматским и неенигматским ли-стовима и часописима: „Политика“, „Политика експрес“, „Вечер-ње новости“, „НИН“, „Младост“, „Чик погоди“, „Јеж“, „Ана“, „Вива“ и др.
Истакао се и као оснивач, сарадник и уредник „Политике ХУПЕР“ (од 1990. до 1999) а касније „Политике ЕНИГМАТИКЕ“ и „Политике РАЗБИБРИГЕ“, где му и даље излазе скандинавке и укрштене речи,
Поред тога био је један од оснивача, истакнути сарадник и уредник београдског енигматског часописа „Разонода“ (први број 11.03.1994).
Коаутор је рекордне симетричне укрштенице димензије 23 х 14 поља са просечном дужином речи 7,18 („Политика ХУПЕР“ број 72, 15. децембар 1992. – коаутори: Томислав ВУКАДИНОВИЋ, Вељко ДОПУЂА и Зоран ЗЕЉКОВИЋ).
Представљен је у „Лексикону загонетача Југославије“ (Бјеловар, 1979, аутор Стјепан ХОРВАТ), „Лексикону српских енигмата“ (Бео-град, 2007, аутори: Мирослав ЛАЗАРЕВИЋ и Јован ВУКОВИЋ), антологијској књизи „Укрштање речи у српској енигматици“ (Бео-град, 2014, аутори Мирослав ЛАЗАРЕВИЋ, Јован ВУКОВИЋ и Мио-драг ТОШИЋ), књизи „Клинови, пирамиде и варијације“ (Београд, 2006, аутор Владета ТРИВУНАЦ) где је објављено 17 комбинација, књизи „Магични квадрат“ (Београд, 2007, аутор Владета ТРИВУ-НАЦ) где је објављено 12 квадрата, књизи „Збирка квадрата 7 х 7“ (Бјеловар, 2019, аутор Борис АНТОНИЋ) где је објављено 11 квад-рата и „Библиографији српске енигматике“ (Београд, 2012, аутор: Марјан РАДАКОВИЋ).
Био је верни члан Енигматског клуба „Београд“ до краја његовог постојања. За свој рад добио је јубиларне награде клуба и часо-писа „Политика ХУПЕР“. Учествовао на другим Сусретима енигмата Србије у Београду 2001. и на шестим Сусретима енигмата Србије у Бајиној Башти 2006. године. Последњи пут су га енигмати видели на сахрани др Бошка ПЕТРОВИЋА 26. јуна 2021.
Остаће запамћен као вредан и квалитетан енигмата а нама, који смо га лично познавали, као ведар друг, увек спреман за шалу и дружење. За њим су остали супруга Јагода, ћерке Маријана и Данијела, зет Славко и унучад Милош и Милица.
Нека му је вечна слава и хвала. В. Шарић
ПРИЛОЗИ:
1. РЕКОРДНА СИМЕТРИЧНА УКРШТЕНИЦА
ВИСОКОЛЕТАЧИ=ПРОБРАНОСТ ИСТРАЖИВАЊЕ=ПРЕСЛАТИНЦИ СПРАВАШИЦА=ПРОСТЕ БОЈЕ=Т ИРИТИРАТИ=ПРОСТАЧИНЕ=БО НЕПОТИЈА=ПРЕСТОНИЦА=РОВ СКОРЕТИ=ПРЕСЛАВИТИ=КАЛА КИВИТИ=ПРИШПАРАТИ=ПОВИК ИНАКИ=ПРИСТАВИТИ=КИЛАВО КУТА=ПРОБЛЕЈИТИ=СУВЕНИР ОТИ=ПРЕКЛАПАТИ=КОЛАРИЈЕ ЛО=РАСПЛИЊАЧИ=КАЛОРИЧАН А=ЛИНАРЕЖАНИ=МАЈЕВИЧАНИ ПРОРЕШЕТАТИ=РОТАРИЈАНАЦ САТИРИКОНИ=МАЛА КИЋЕНИЦА
(„Политика ХУПЕР“, број 72, 15.12.1992; „Новости енигма“, број 1897, 15.12.1992; Аутори: Томислав ВУКАДИНОВИЋ, Вељко ДОПУЂА и Зоран ЗЕЉКОВИЋ)
2. КВАДРАТ 7 Х 7 ДАСКАСТ АНТАНТЕ СТАРТЕР КАРТОНИ АНТОНИЈ СТЕНИЦЕ ТЕРИЈЕР
(„Енигма“ број 1654, 1988; Представљено у књигама: „Магични квадрат 7 х 7“, Алма, Београд, 2007, аутор Владета ТРИВУНАЦ; „Збирка квадрата 7 х 7“ /1930 – 1991/, Чвор, Бјеловар, 2019, аутор Борис АНТОНИЋ)
31. ПИРАМИДА А НА НАР ВРАН ВИРНА РОВИНА
ТВОРИНА ТВОРНИЦА ПОВРТНИЦА ПОВРАТНИЦА ПОВРТАРНИЦА
(„Енигма“ број 1192, 27.04.1979; поновљено у „Новости енигми“ број 1578, 28.10.1986; Представљено у књизи „Клинови, пирамиде и варијације“, Алма, Београд, 2006, аутор Владета ТРИВУНАЦ).
понедељак, 10. октобар 2022.
СУСРЕТИ ЕНИГМАТА У КОЦЕЉЕВИ
УСПЕШАН СКУП ЉУБИТЕЉА "ДЕСЕТЕ УМЕТНОСТИ"
У Коцељеви су од 7. до 9. октобра одржани 21. Сусрети енигмата Србије који су имали међународни значај јер су учесници били из Босне у Херцеговине, Хрватске и Србије. На годишњи скуп енигмата дошли су учесници из 26 места: Бања Лука (БиХ), Београд, Бијељина (БиХ), Бор, Ваљево, Гацко (БиХ), Градишка (БиХ), Земун, Каменица, Кикинда, Кљајићево, Коцељева, Крагујевац, Крупањ, Лозница, Ниш, Нови Пазар, Нови Сад, Пожаревац, Привлака (Хрватска), Рума, Смедерево, Ћуприја, Угљара (БиХ), Црвенка и Шимановци.
Тродневни програм предвиђао је да се између такмичења енигмата, организују излет и обилазак знаменитости Коцељеве. Доброошлицу учесницима, уз претходно интонирану химну, пожелео је председник Општине Душан Илинчић.
Првог дана у учионицама ОШ "Мића Станојловић" организоване су радионице у решавању и састављању анаграма, ребуса, укрштеница и судокуа а представљена је игра "квизовка". Претходно су ученицима говорили о значају енигматике: Мирослав Лазаревић, Зоран Радисављевић и Владимир Шарић а цео програм је водио Верољуб Бабић.
Излет у околину Коцељеве је одушевио загонетаче јер су посетили цркву у Драгињу, где су уз кафу и пиће, сазнали више информација о историјату овог краја, грм Поп Луке Лазаревића,
манастир Каону и Ашиков гроб,
Последњег дана учесници су обишли Завичајни музеј, сликали се крај транспарента са натписом Сусрета у главној улици, попили вино у винарији Ранковић а пре тога у парку присуство-вали шаховском мечу ШК "Отварање" - Енигмати који је завршио нерешено 5:5.
На свечаном затварању за време ручка у ресторану "Делфин" на брду Ловац су уручени пехари, медаље и награде најуспешнијим такмичарима и победницима:
Зоран Радисављевић (Нови Сад) у састављању анаграма, ребуса и укрштеница; Гордана Јовановић Шарић (Шимановци), у састављању стихованих загонетака; Небојша Драгомировић (Бања Лука) у решавању загонетака; Славко Бован (Кикинда), у састављању тематских анаграма; док су у решавању ребуса у паровима победили Драгиша Цетић (Гацко) и Гојко Мандић (Бања Лука).
Посебно су за изузетан допринос организацији 21. СЕС-а, награђени плакетама: Општина Коцељева, хостел "Ринглов", ЕК Ваљево, фабрика "Раух", винарија "Ранковић", Шах клуб "Отва-рање", ОШ "Мића Станојловић", ресторан "Делфин".
Уручене су јубиларне повеље: Ратку Стојковићу (Београд) за 70 година рада, Воји Додевском (Ваљево), за 45 година рада, Мирославу Лазаревићу (Београд), Марјану Радаковићу (Ниш), Сретену Перићу (Лозница) и Славку Бовану (Кикинда) за преко 20 година учешћа на Сусретима енигмата Србије као и Аници Милошев (Црвенка) за двадесету годину учешћа на Сусретима.
Непроцењив допринос и највише заслуга за успешну организацију 21. Сусрета енигмата Србије има ВЕРОЉУБ БАБИЋ, заљубљеник у новинарство и енигматику, иначе, секретар Енигматског савеза Србије, који је истрајао да се у Коцељеви одржи ова манифестација и својски се ангажовао у томе.
В. Ш.
уторак, 22. март 2022.
PREMINUO LJUBISLAV DRAKULIĆ
IN MEMORIAM LJUBISLAV DRAKULIĆ (1. maj 1931. - 21. mart 2022.) U Zagrebu je umro 21. marta u 92. godini doajen enigmatike LJUBISLAV LJUBAN DRAKULIĆ. Rođen je u Gornjem Hrastovcu kod Kostajnice 1. maja 1931. godine. Po struci je bio inženjer građevinarstva. Prvi enigmatski rad (rebus) objavio je u zagrebačkom "Globusu" 1952. godine, što znači da se bavio enigmatikom punih 70 godina. Ima više hiljada objavljenih enigmatskih sastava, uglavnom ukrštenih reči. Intenzivnu enigmatsku saradnju imao je u periodu od 1978 - 1988. godine, a najbrojniju u intervalu od 1993. godine go današnjih dana. Radove je objavljivao u svim izdanjima bjalovarskog EU "Čvor", kao i u zagrebačkim časopisima: "DŽepna križaljka", "Vjesnikov kviz", "Kvizorama", "Križaljka kviz", "Vikend" i drugim. Od 1991. do 2011. godine je živeo u Beogradu gde se uključio u rad UE "Vuk Karadžić" i zbog situacije u kojoj se našao enigmatika mu je bila više od hobija i zabave - postaje mu osnovni izvor prihoda za preživljavanje. U ovom periodu je sarađivao u srpskim časopisima: "Politika HUPER", "HUPER enigmatika", "Politika ENIGMATIKA", "IKS", "Marbo", "Novosti ENIGMA", "Eureka" i drugim. Specijalnost su mu tematske ukrštenice kao i simetrične ukrštene reči. U enigmatskim organizacijama je uzeo aktivno učešće (EU "Čvor", Enigmatski savez Hrvatske, Inicijativni odbor za osnivanje Enigmatskog saveza Jugoslavije). Urednik enigmatike bio je od 1975. do 1990. u listu "Jedinstvo" iz Siska. Od 1994 - 1998. godine je uređivao enigmatiku u beogradskom nedeljniku "Argument". Bio je član redakcije enigmatskog mesečnika "Marbo" iz Loznice. Bio je član EU "ČVOR" od 1970. godine i od ovog udruženja dobio je titulu zagonetačkog majstora. Prisustvovao je proslavi 50 godina "Čvora" u Bjelovaru 2018. godine kada mu je uručeno specijalno priznanje za doprinos u radu "Čvora". Dugo godina je bio član UE "Vuk Karadžić" a poslednjih desetak godina do smrti je bio član EK "Nove zagonetke" iz Beograda. Dok je bio u Srbiji bio je aktivan u radu Enigmatskog saveza Srbije a bio je učesnik gotovo svih Susreta enigmata Jugoslavije. Predstavljen je u knjizi Stjepana Horvata "Leksikon zagonetača Jugoslavije", u "Leksikonu srpskih enigmata" autora Miroslava Lazarevića i Jovana Vukovića, u monografiji Stjepana Horvata "Pedeset godina bjelovarskog "Čvora" a Jovan Vuković i Vladimir Šarić su napisali knjigu "LJU BAN enigmatika Ljubislava Drakulića" 2020. godine i tako ispunili Ljubanovu želju. Povodom smrti Ljubislava Drakulića izaženo je saučešće kćeri Leli koja je javila za njegovu smrt. Biće kremiran a urna će biti položena na grobu u Kostajnici. Neka mu je vačna slava i hvala. V. Š.
|
Пријавите се на:
Постови (Atom)