среда, 10. март 2021.

Preminuo Danilo Marinković

 IN MEMORIAM

УМРО ДАНИЛО ДАНЕ МАРИНКОВИЋ

У Новом Саду је 27. фебруара ове године у 88. години живота умро (од последица ковида) Данило Дане МАРИНКОВИЋ, дипломирани правник, писац, наставник, новинар, свестрани спортиста, спортски радник, шахиста и свестрани енигмат. Сахрањен је у Силбашу, на породичном гробљу почетком марта.

ДАНИЛО МАРИНКОВИЋ је рођен 16. октобра 1933. године у Чортановцима и млађи је брат РАДИСЛАВА МАРИНКОВИЋА РАДЕМАРА (06. 02. 1931, Сремски Михаљевци – 18. 01. 1993, Сомбор), под чијим утицајем је и почео да се бави енигматиком.

У Новом Саду је завршио гимназију 1952. године, студирао је на Вишој педагошкој школи историју и географију, како би 1983.  године завршио Правни факултет. Као референт просвете радио је у Босанском Броду а затим је од 1956. до 1959. године обављао посао наставника фискултуре, историје и географије. После одслу жења војног рока у Карловцу и Загребу, запошљава се у Задру као референт плана у фабрици „Багат“.

Као и његов брат одлази у Сомбор где од 1961. до 1986. године најпре обавља дужност секретара СОФК-е а затим и руководиоца радне заједнице. У Новом Саду живи од 1987. где до пензионисања 1994. године обавља функцију стручног сарадника Туристич ког савеза Новог Сада. Био је свестрани спортиста: веслач, моделар, једриличар, рукометаш, атлетичар, одбојкаш. Наступао је за ОК „Војводину“ (Нови Сад), београдски ОК „Партизан“ и ОК „Маг-лић“. Радио је и као атлетски и одбојкашки тренер а у Маглићу је основао Шах клуб „Бора Костић“ а у Босанском Броду се такмичио као активни шахиста.

Као новинар је сарађивао у листовима: „Слободна Војводина“, „Дневник“ (Нови Сад), „Вјесник“ (Загреб), „Младост“ (Београд), „Сомборске новине“, „Каћке новине“, „НС спорт плус“ (1996 – 2005. уредник разних рубрика, проглашен за новинара године овог листа 2001. године). Коаутор је монографије „ОК Војводина 1946 – 86“, као и књиге поводом 60 година овог клуба. У „Каћким новинама“ пише фељтоне из историје и књигу „Јесен у Каћу“. У Каћу је живео до 2001. године да би у Новом Саду живео до смрти 2021. године.

Богато је енигматско стваралаштво Данила МАРИНКОВИЋА. У монографији Јована ВУКОВИЋА и Владете ТРИВУНЦА „ЕНИГМА 1 – 100“ Данило о својим енигматским почецима каже:

„За загонетке ме је загрејао мој старији брат Радислав. Негде 1944. године он је у 20-ак примерака „издавао“ пар бројева свог енигматског листа „Загонетка“ (писаћом машином, на индигу умножавање), који смо растурали по нашој Драгачевској улици на Чубури и суседној Грачаничкој, по цени од једног динара. Цео тираж би зачас плануо… Нисам сигуран да сам и ја тада имао нешто од радова, али сам био укључен у овај „издавачки“ подухват, и то је мој први контакт са енигматиком…                                                      

У „Енигми“ сам објављивао углавном анаграме, а било је и укрштеница на слободан лик. Сећам се овог случаја. Уз почетак сарадње у „Енигми“, током  1952. године, на свакодневни наслов у новинама „У КОРЕЈИ ТРАЈЕ ОРУЖАНИ СУКОБ“, саставио сам 20 анаграма, све један бољи од другог, али ниједан није објављен. Разлог је био један политички анаграм „И ЈУЖНОКОРЕЈКА СЕ БОРИ У РАТУ“. Уредник Власта (Павловић, прим В.Ш.) је био спре-ман да објави свих 19 варијација, сем ове једне, због које би имао грдних политичких проблема. Ја запео сви или ниједан. И тако је било – ниједан. За утеху дао ми је награду (већи хонорар) за серију мојих музичких анаграма.“

Данило МАРИНКОВИЋ је један од доајена српске енигматике. Прве загонетке је објавио у броју 3 београдске „Енигме“ 15. августа 1951. године. У „Енигми“ број 6 од 10. октобра 1951. године објавио је први магични квадрат 7 х 7 у овом листу. Састављао је укрштене речи, анаграме, магичне квадрате, клинове и пирамиде, ребусе итд. Објавио је пар хиљада радова. Свакодневни послови одвојили су га од енигматике. Тек од 1990. године, по наговору брата Радемара, познатог енигмате, поново је почео да саставља анаграме и укрштенице. Тада сарађује у новосадским листовима: „Сканди“, „Пан сканди“, „Пан забавник“ „Ребус“, као и неенигматским новинама: „Наша крмача“, „Независне“, „Глас тишине“, „НС спорт плус“, „Новосадски часопис“, „Каћке новине“. Специјалност су му анаграми. Користио је и псеудониме: „Дане“, „Радус 2“, „Д. Маринковић“. Уређује енигматску рубрику у „Каћким новинама“ од 1994. и у „НС спорт плусу“.

Добитник је награде загребачког „Вјесниковог квиза“ за највећу збирку тематских анаграма. О енигматској браћи МАРИНКОВИЋ – Радиславу Радемару и Данилу Данету писао је Јован Вуковић у броју 364 београдске „Разоноде“, као и у „Политика разбибризи“ број 159 од 04. 09. 2020. години. Награђен је Златном повељом Енигматског савеза Србије 2005. године за 50 година енигматског стваралаштва.

Заступљен је у књизи Зорана Радисављевића „СВЕТ АНАГРАМА“ (Београд, 2004) са 4 анаграма, затим у књизи Владете ТРИВУНЦА „КЛИНОВИ, ПИРАМИДЕ И ВАРИЈАЦИЈЕ“ (Београд, 2006) где је представљен пирамидом од 12 слова која је била објављена у зворничкој „Загонетки“ број 25 (јун 1996) : Р, АР, НАР, ИРАН, ДРИ НА, НАРОДИ, АНЕРОИД, АНДРЕОТИ, ДОТЕРИВАН, НЕДАРОВИТА, НАПРЕДОВАТИ, ПЕТРОВАРАДИН. У књизи Владете Тривунца „МАГИЧНИ КВАДРАТ 7 х 7“ (Београд, Алма, 2007) заступљен је са 2 квадрата (БАЛАТОН, АМАТЕРИ, ЛАБИЛАН, АТИЊАНИ, ТЕЛ АВИВ, ОРАНИЦА, НИНИВАЦ је први квадрат објављен у „Енигми“ у броју 6 од 10.10.1951). У књизи Бориса Антонића „ЗБИРКА КВАДРАТА 7 х 7“ заступљен је са два квадрата (први је исти као код Владете а други је ПОЗДРАВ, ОКАРИНЕ, ЗАСЕЛАК, ДРЕЗИНА, РИЛИЧАР, АНАНАСИ, ВЕКАРИЋ, објављено у „Вјесниковом квизу“ број 135 из 1977. године). У књизи „СЛОВНИ РЕБУС ЕНЦИКЛОПЕДИЈА“ (ЕСС, Алма, Београд, 2010) представљена је једна Данилова идеја у словном ребусу „КУПИО САМ ДВОЈА КОЛА“ („К“ у „ПИ“, осам, двојако „ЛА“).

Биографија Данила МАРИНКОВИЋА са сликом је објављена у ЛЕКСИКОНУ СРПСКИХ ЕНИГМАТА (аутори Мирослав Лазаревић и Јован Вуковић; Београд, Енигматски савез Србије, Алма, 2007) на страни 199. Заступљен је у књизи „УКРШТАЊЕ РЕЧИ У СРПСКОЈ ЕНИГМАТИЦИ“ аутора Мирослава Лазаревића, Јована Вуковића и Миодрага Тошића (Београд, ЕК „Нова загонетка“, Алма, 2014) са текстовима о укрштеницама из „Каћких новина“.

Последњих година Јован Вуковић и Владимир Шарић били су у контакту са Данилом Маринковићем и размењивали разну лите-ратуру и енигматску штампу. Било је говора да се објави нешто више о доприносу Данила Маринковића десетој уметности – енигматици. Идеја постоји и треба је реализовати како би смо се браћи Маринковић одужили за њихов допринос нашој енигма-тици.

Нека му је вечна слава.

Јован ВУКОВИЋ и Владимир ШАРИЋ 

 

Нема коментара: