субота, 25. март 2023.
уторак, 21. март 2023.
Preminuo Radojica Jovičić
РАДОЈИЦА ЈОВИЧИЋ – ИН МЕМОРИАМ
IN MEMORIAM
РАДОЈИЦА (Милуна) ЈОВИЧИЋ (Раља, код Сопота, 06. јануар 1935. – Београд, 19. март 2023.)
У Београду је у 89-ој години умро инг Радојица ЈОВИЧИЋ, инжењер грађевинарства, писац за децу, значајан енигматски уредник и пропагатор, аутор више речника, плодан састављач енигматских творевина, оснивач и дугогодишњи председник Удружења енигмата „ВУК КАРАЏИЋ“ и члан Председништва Енигматског савеза Србије. Пре свега тога Мирин супруг и отац синова Јовице и Дениса, деда и прадеда!
У Раљи је Радојица ЈОВИЧИЋ завршио основну школу а нижу гимназију и Средњетехничку школу, грађевински смер у Београду. Вишу техничку школу завршава у Загребу. Најпре је радио у фирми „Далмација цемент“ у Сплиту, а затим (све до пензионисања) у грађевинском предузећу „Рад“ у Београду.
Као последица бављењем књижевношћу (објављивао кратке приче за децу у „Политици за децу“ у Београду, песме за децу у „Малим новинама“ у Сарајеву) и писањем новинарских прилога у листу „Млад борац“ у Сара-јеву за време одслужења војног рока, почео се бавити и енигматиком.
У београдској „Енигми“ у броју 157 од 13. новембра 1954. године објављен му је први рад анаграм а годину дана касније и прва укрштеница. У моно-графији „Енигма 1 – 200“ (Београд, ЕСС и Алма, 2011) заступљен је као са-радник са 9 радова и биографијом са сликом, а биће заступљен и новој монографији „ЕНИГМА – 70“.
Објавио је око 50.000 разноврсних енигматских радова (највише класичних укрштених речи, скандинавки, испуњаљки и стихованих загонетки). Сарађи вао је у великом броју југословенских и српских енигматских часописа: „Разонода“ (Сарајево), „Ребус“ (Осијек), „Енигма“ (Београд), „Чвор“, „Мини чвор“ и „Чвор крижаљка“ (Бјеловар), „Еурека“, „Мала еурека“ и „Шампи-онка“ (Горњи Милановац), „Сканди“ (Нови Сад), „Црно на бело“ (Лесковац), „Чигра“ (Београд), Укрштеница“ и „Вести“ (Београд) итд. Користио је псеудониме „Радивој“ и „Хелиос“. Залагао се за једноставнију и језички чисту енигматику са коришћењем домаћих речи.
Дуго година је обављао дужност уредника више енигматских часописа: „Марбо“, „Мини марбо“, „Време разоноде“, „Енигманија“, „Хоби“, „Хоби осмосмерка“, „Крон“, „Упитник“, „АБЦ“, „Вијести – енигма“ као и у више енигматских рубрика у новинама и часописима: „“Политика експрес“, „Глас осигураника“, „Репортер“, „Двоје“, „Кекец“, „Практична жена“, „Јеж“, „Лоби“, „Тип – топ“, „Јежев хумор“, „Јежев цртани хумор“, „Јежев секси хумор“, „Тест“, „Пинк ревија“, „Хороскоп“, „Екстра репортер“, „Јутарње новине“ (52 броја), „Аргумент“, „Дем“ (82 броја) итд.
Објавио је више енигматских речника са 2, 3 и 4 слова и речник једрица (етимолошка издања на ијекавици штампано латиницом – шапирографи-рано) и у „Еуреци“ из Горњег Милановца двословне и трословне речнике (фонетско издање, екавица у наставцима).
У Београду је 29. децембра 1986. године основано Удружење енигмата „Вук Караџић“ чији је један од оснивача и председник био Радојица ЈОВИ-ЧИЋ, на којој функцији је остао све до смрти. Удружење је окупљало вели-ки број енигмата и љубитеља енигматике из целе Југославије. Радојица ЈОВИЧИЋ је уз помоћ сина Јовице и појединих чланова уређивао „ВУКОВ КОВЧЕЖИЋ“ , гласило удружења почев од 1987. године па све до јуна 2021. године (када је изашао последњи 34. број). Јубилеј Удружења (1986 – 2021) забележиће се у монографији чији аутор је Ратко СТОЈКОВИЋ уз сагласност Радојице ЈОВИЧИЋА, која ће изаћи ове године. Удружење је организовало и више енигматских конкурса у састављању разних врста загонетака под називом „ВУК“, чији иницијатор је био Радојица ЈОВИЧИЋ.
Био је један од оснивача бившег Енигматског друштва „Загонетка“ из Бео-града 1983. године. Био је члан Енигматског удружења „Чвор“ из Бјелова-ра од 1968. године од кога је добио титулу загонетачког велемајстора 1974. године. Добио је плакету ЕУ „Чвор“ за дугогодишње чланство и са-радњу као и диплому ЕК „Београд“ (чији је такође био члан) поводом 50 година излажења „Енигме“. Био је члан Енигматског клуба „Кикинда“ и сарадник блога ЕнигматикаТИО. Дугогодишњи је члан Председништва Енигматског савеза Србије.
Присуствовао је великом броју енигматских сусрета у организацији ЕУ „Чвора“ и Енигматског савеза Србије. Учесник је на 10 Сусрета енигмата Србије што је забележено у „Алманаху Сусрета енигмата Србије 1 – 17“ (приређивач Крста Иванов). На више енигматских конкурса освајао је значајне награде за високе пласмане.
Часопис „Ребус“ из Осијека (уредник је био Маријан ЈУРЧЕЦ) представио је Радојицу ЈОВИЧИЋА у броју 107 од 1. јула 1962. године на целој страни са сликом, радовима и описом стваралаштва.
У броју 10 „Гласника“ ЕСС (март 2005) поводом пола века његовог успешног и плодног енигматског рада посвећена му је цела страна. Тим поводом, на 5. Сусретима енигмата Србије у Нишкој Бањи додељена му је Златна повеља ЕСС.
Заступљен је у „Лексикону загонетача Југославије“ Стјепана ХОРВАТА (Бјеловар, 1979), „Адресару загонетача Југославије“ (Бјеловар, 1984), „Малом загонетачком датумару“ Фрање ТУШЕКА (Бјеловар, 1983), „Лексикону српских енигмата“ Мирослава ЛАЗАРЕВИЋА и Јована ВУКОВИЋА (Београд, 2007), у књизи „Истакнути српски енигмати“ Ивице МЛАЂЕНОВИЋА (Београд, 1999), у књизи „Укрштање речи у српској енигматици“ Мирослава ЛАЗАРЕВИЋА, Јована ВУКОВИЋА и Миодрага ТОШИЋА (Београд, 2014), и „Библиографији српске енигматике“ Марјана РАДАКОВИЋА (Београд, 2012) итд.
Фебруарски број „ГЛАСА ОСИГУРАНИКА“ (у рубрици ШАРЕНИЦА, датум 28. фебруар 2023) објављена је енигматска рубрика у којој су скандинавка, укрштене речи и анаграм (ОПИСА МЕГДАН = ГИ ДЕ МОПАСАН) што су можда последњи објављени радови Радојице ЈОВИЧИЋА.
Радојица ЈОВИЧИЋ је оставио велики траг изузетног аутора, организатора, уредника, руководиоца и публицисте чије ће се животно дело овековечити у монографији „ 35 ГОДИНА УДРУЖЕЊА ЕНИГМАТА „ВУК КАРАЏИЋ“ (1986 – 2021)“ аутора Ратка СТОЈКОВИЋА.
Нека му је вечна слава и хвала.
В. Шарић
четвртак, 16. март 2023.
12. MEMORIJAL "ĐURO KNEŽEVIĆ"
U znak sećanja na Đuru Kneževića, jednog od najvećih majstora za anagrame, Enigmatski klub „Kikinda“ raspisuje tradicionalni konkurs za čist anagram na zadatu temu:
DUŠAN VASILJEV – ČOVEK PEVA POSLE RATA (30 slova)
Propozicije:
1. Od zadatih slova treba da sklopite čist anagram (ista slova u postavci i rešenju).
2. Učesnici mogu poslati neograničen broj anagrama, ali za konkurenciju treba da odaberu najviše TRI anagrama.
3. Jezik kao u zadatku – srpski, ekavica
4. Anagrami se potpisuju punim imenom i prezimenom i adresom autora.
5. Rok za slanje anagrama je 05.05.2023. godine, na e-mail: slavkobovan@yahoo.co.uk
6. Anagrami se mogu poslati i kao SMS na tel. 063-89-41-064, ili poštom na adresu: EK “Kikinda”, Gavrila Principa 11, Kikinda.
7. Žiriranje će se obaviti u dve faze. U prvoj fazi žiriranja biće odabrano 30 anagrama koji će biti dostavljeni na ocenjivanje sudijama. Anagrami će u finalnom glasanju biti složeni azbučnim redom, bez imena autora, a sudije će rangirati DESET najboljih (ocene: 10, 9, ...1).
8. Najbolji anagram biće nagrađen peharom i novčanom nagradom od 5000 dinara.
Srećno svima.
Uključite se i podržite ovo takmičenje, koje neguje sećanje na dragog kolegu.
Kikinda, 14.03.2023.
Predsedništvo EK “Kikinda
понедељак, 27. фебруар 2023.
недеља, 5. фебруар 2023.
PREMINUO ŽIVADIN JOVANOVIĆ
IN MEMORIAM
ЖИВАДИН (Богосава) ЈОВАНОВИЋ (06. 07. 1947 – 28. 01. 2023)
У пожаревачкој болници је 29. јануара ове године после краће болести умро у 76. години Живадин ЈОВАНОВИЋ, дугогодишњи енигмата и верни сарадник београдске „Енигме“. Сахрањен је 01. фебруара на месном гробљу у селу Чешљева Бара, у коме је живео са супругом Лепосавом по повратку из Беча 1993. године.
Живадин ЈОВАНОВИЋ је рођен у селу Гареву код Великог Градишта 06. јула 1947. године. Основну школу је завршио у Чешљевој Бари и Раброву а био је ученик Економске школе у Пожаревцу. Бавио се пољопривредом. После женидбе и одслужења војног рока одлази у иностранство, тако да је од 1973. до 1993. године био власник једне аустријске фирме за рекламу путем телефона. Паралелно се бавио новинарством од 1981. године до повратка у отаџбину. Био је акредитовани дописник „YU новости“ а радио је и за „Европске новости“, „Вечерње новости“, „Спорт“, Радио Београд, „Реч народа“ и друге.
Енигматиком се бавио више од 55 година па би требало да му Енигматски савез Србије посмртно додели ЗЛАТНУ ПОВЕЉУ. Први рад је објавио у 597. броју београдске „Енигме“ 01. јуна 1967. године. Објавио је око хиљаду енигматских састава (класичних укрштеница, скандинавки, магичних квад-рата 7 х 7, испуњаљки као и загонетних цртежа) у београдским издањима : „Енигма“, „Мала укрштеница“, „Разонода милиона“, „Политика мозаик“ , у бјеловарским листовима „Чвор крижаљка“ и „Чвор разбибрига“ као и у бањалучком „Хику“ те у неенигматским листовима „Реч народа“ из Пожаревца и „ТВ недеља“ из Беча и другим. У бјеловарском „Загонетачу“ објавио је чланак о загонеташтву у Аустрији. Користио је псеудониме: „Јован Живадиновић“, „Жив. Б. Јовановић“, „Жив. Б. Ј.“ И „Живадин“.
Био је члан Енигматског клуба Београд све до престанка рада а затим је био члан Удружења енигмата „Вук Караџић“, Енигматског клуба „Браничево“ из Пожаревца и једно време Енигматског друштва „Др Ђорђе Натошевић“ из Сомбора. Учествовао је на 4. Сусретима загонетача Југославије у Винковцима 1972. године. Присуствовао је на три Сусрета енигмата Србије и то на 11. СЕС-у 2011. године у Пожаревцу, на 14. СЕС-у 2014. године у Бору и на 15. СЕС-у 2015. године у Ваљеву. Заступљен је у Лексикону загонетача Југославије (Стјепан Хорват, Бјеловар, 1979), Лексикону српских енигмата (Мирослав Лазаревић и Јован Вуковић, Београд, 2007) и Алманаху Сусрета енигмата Србије 1 – 17 (1998 – 2017) (приређивач Крста Иванов, Бор, 2017).
Заступљен је магичним квадратима 7 х 7 у антологијској књизи Владете Тривунца „МАГИЧНИ КВАДРАТ 7 х 7“ (Београд, 2007) са 5 радова и у књизи Бориса Антонића „ЗБИРКА КВАДРАТА 7 х 7“ (Бјеловар, 2019) са 3 рада.
Као енигматски колекционар успео је да сакупи скоро 98% до сада изаш-лих часописа: „Енигма“ односно „Новости енигма“ , „Мала укрштеница“ и „Разонода милиона“ чиме је допринео да текст Монографије „ЕНИГМА – 70“, која је у припреми, буде што комплетнија и богатија. Захваљујући сачуваним часописима имао је прилику да сарађује на блогу РЕБУСИ Бра-нислава Никића у рубрици ВРЕМЕПЛОВ (последњи прилог објављен 28. јануара ове године, три ребуса из бјеловарског „Предаха“ број 22 од 15.09.1976).
Својим стваралаштвом као аутор и као колекционар енигматских часописа заслужио је да му се ода признање да је дао значајан допринос српској енигматици и будућој библиотеци и музеју.
Иза себе је оставио супругу Лепосаву, која му је здушно помагала у раду на енигматици, четворо деце (син и три кћери) и четворо унучади.
Нека му је слава и посебно хвала на залагању око сакупљања и чувања енигматских часописа.
В. Шарић
ПРИЛОГ – ОДАБРАНИ МАГИЧНИ КВАДРАТИ 7 х 7
АРТИСТА - Објављено у „Енигми“ број 893, 03. 08. 1973
РЕОСТАТ и у књизи „Магични квадрат 7 х 7“ (број 415)
ТОРТИЛА - У књизи „Збирка квадрата 7 х 7“ овај квадрат
ИСТОРИК је заступљен на страни 107 са податком да је
СТИРИЈА објављен у „Енигми“ број 832 из 1972. године.
ТАЛИЈУМ
АТАКАМА
АДАКАЛЕ - Објављено у „Чвор крижаљци“ број 300, 30.06.1982.
ДОЛОРЕС и у књигама : „Магични квадрат 7 х 7“ (број 743) и
АЛИМЕНТ „Збирка квадрата 7 х 7“ (страна 107, аутор број 98).
КОМАНДЕ
АРЕНДАР
ЛЕНДАВА
ЕСТЕРАС
ГРАОВАЦ - Објављено у „Енигми“ број 1109, 23.09.1977.
РЕКЛАМЕ и у књигама: „“Магични квадрат 7 х 7“ (број 3815)
АКВАВИТ и „Збирка квадрата 7 х 7“ (страна 107, аутор број 98)
ОЛАБИТИ
ВАВИЛОН
АМИТОЗЕ
ЦЕТИНЕО
ЏЕМСКУК - Објављено у „Специјалној Енигми“ лето 2005. г.
ЕМАНАТИ
МАРИНАТ
СНИМАЊЕ
КАНАДЕР
УТАЊЕНО
КИТЕРОН
ГЕЦАКОН - Објављено у „Специјалној Енигми“ лето 2005.
ЕМАНАТИ
ЦАРИНИК
АНИМАТО
КАНАЛИТ
ОТИТИСИ
НИКОТИН
недеља, 29. јануар 2023.
ČLANARINA ESS JE POČELA DA SE PLAĆA
KRSTA IVANOV, BOR, kao samostalni član - 1.000 din.
OLGA STEFANOVIČ, NIŠKA BANJA, kao samostalni član - 1.000 din.
JOVAN VUKOVIĆ, NOVA PAZOVA, kao samostalni član - 1.000 din.